20 Jan Posao je obavljen, Fonda više nema

Prošlo je više od tri meseca od kako je „Fond PIO“ na inicijativu ministra Vulina, pokrenuo „reviziju“ invalidskih penzija, ostvarenih pre 20 godina. Kad je ministar Vulin, otvoreno obavestio javnost da su „počeli da rade nešto, što niko 20 godina nije radio“, bio je to signal da „Fond PIO“, počne masovno i javno da radi ono, što je od 2003. godine penzionerima radio, masovno i tajno.

Ovoga puta,ministar, koji je po zakonu dužan da vrši nadzor nad radom i zakonitošću akata Fonda, ne samo da zna šta se dešava sa 300.000 penzionera već lično učestvuje u kampanji lažnog optuživanja penzionera za zloupotrebe i trijažiranju predmeta, pa time i u nezakonitom oduzimanju njihovih, na zakonu zasnovanih, penzija. To zaista nijedan ministar nije radio, ni u proteklih 20 godina, ni od osnivanja Komunalnog zavoda za socijalno osiguranje.

Zbog sumnje da je neko, ne zna se ko, ne zna se kada, vršio zloupotrebe u postupku penzionisanja pre 20 godina, 300.000 invalidskih penzionera, pod prinudom i pretnjom da će izgubiti svoje minimalne i bedne penzije, mora da dođe na kontrolni pregled, da bi im se ukinule penzije, iako to nije propisano nijednim zakonom. Ni onim, na osnovu koga su dobili penzije, niti zakonom, koji je danas formalno na snazi, iako se ne primenjuje.

Kad se zakon ne primenjuje, onda grupa povezanih lica,u odsustvu institucionalne i društvene kontrole i nadzora nad radom i aktima Fonda, sme i može da pokrene kampanju, radi otimanja zakonskih prinadležnosti, jedne kategorije penzionera. Tada se ne može govoriti o Fondu, kao organizaciji za socijalno osiguranje, o upravnom postupku i o pravnoj sigurnosti, već o protivpravnom postupanju grupe, koja je uzurpirala Fond i o diskriminaciji koju vrši ugrožavajući Ustavom garantovana, stečena prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jedne kategorije penzionera i ljudska prava garantovana Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Članovi ove grupe imaju bogato iskustvo u montiranju afera protiv penzionera, u cilju pljačke sredstava namenjenih za isplatu penzija. Svoje iskustvo i nesumnjivu moć kao i pristup medijima, koriste za dovođenje javnosti u zabludu, pronošenjem lažnih glasina o lažnim penzijama. Poenta je u tome, što javnost navija za otkrivanje lažnih penzija, ali ne zna, da se ne ukidaju lažne, već isključivo penzije najsiromašnijeg sloja penzionera, koji objektivno nisu u stanju da se zaštite od pljačke, niti da animiraju medije radi istinitog obaveštavanja javnosti.

Ovo naročito teško pada pokojnim invalidskim penzionerima, koji su nakon svoje smrti proglašeni radno potpuno sposobnim, da njihove udove, ne bi ostvarile pravo na porodičnu penziju ili pogrebne troškove. Zaista, kako neko može da veruje pokojniku da nije radno sposoban, ako su članovi Komisije za utvrđivanje promena u stanju (invalidnosti) upokojenih, dr. Sandra Radović, dr. Jelena Jelić, dr. Miladin Bujaković, na osnovu posmrtnog veštačenja, dali zvaničan nalaz. A nalaz mora da bude objektivan, stručan i na naučnoj bazi zasnovan. Šta mogu Ameri da znaju o nauci, ako nisu edukovani u Fondu kod Sandre Radović i njene naučno fantastične ekipe. Kako su zaostali Ameri, koji još uvek misle da kod mrtvog čoveka postoji potpuni gubitak radne sposobnosti.

Invalidski penzioneri se, po poznatoj metodi koju Fond uvek koristi, najpre preko medija zastrašuju samom vešću da će im se ukidati penzije, a zatim se primoravaju da putuju i po 500 kilometara radi kontrolnog pregleda, za koji ne postoji zakonski osnov. To što je Fond dužan da pregleda osiguranika ili korisnika penzije u mestu gde živi ili da mu nadoknadi troškove puta, to mačku o rep. Što bolestan čovek, koji nikadapre nije bio u Beogradu, mora da putuje cele noći, da posle pregleda prespava na železničkoj stanici, sve to nije toliko strašno, koliko je strašna činjenica što će mu posle svih troškova puta ostati polovina minimalne penzije. Pregledi se inače organizuju u popodnevnim časovima, bez obzira što se radi o bolesnim i starim ljudima koji dolaze iz udaljenih mesta iz unutrašnjosti.

Popodnevni kontrolni pregledi su organizovani ne zbog lažnih penzionera, nego zbog veštaka, kao što je Sandra Radović i njena ekipa, koji hoće da rade nezakonito, ako im Fond prekovremeni rad plati.
Da li neko može da razume, ko u Fondu vrši zloupotrebe, lekari veštaci ili penzioneri i koje pravo treba ukinuti na penziju ili na rad.

Kad je ministar za rad i socijalno staranje, izjavio da nijedno dete neće ostati bez socijalne pomoći, sigurno je imao u vidu i invalidnu decu, decu tih istih invalidskih penzionera kojima će Fond ukinuti penzije. Invalidno dete je uvek dete, nezavisno koliko ima godina, sve dok ima žive roditelje koji se o njemu staraju. Prestaje da bude dete onog trenutka kada njegov roditelj prestane da prima invalidsku penziju kao jedini izvor prihoda, izgubi zdravstveno osiguranje, i tako nemoćan i očajan počne da plače kao malo dete jer nije sposoban da radi, a neće da prosi niti ima da plati produženje prava na invalidsku penziju.

Takav jedan roditelj, bivši vozač tramvaja u Beogradu, dobio je invalidsku penziju 2000-te godine, usled povreda glave i pretrpljenog moždanog udara. Međutim, po stručnoj oceni Vulinove komisije, nakon fingiranog veštačenja, pri kome su ga prisiljavali da se penje i silazi sa stolice, dok nije pao izmučen i ponižen, utvrđeno je da kod njega ne postoji gubitak radne sposobnosti. Verovatno je po njihovoj („Komisije“) stručnoj oceni trebalo da upravlja tramvajem sve dok nekoga ne daj Bože ubije, ode u zatvor, ili pogine.

Indikativno je da je penzija ukinuta i psihijatrijskom bolesniku, koji je od nje izdržavao suprugu, nezaposlenu ćerku (dipl.ekonomistu), drugu ćerku studenta matematike i sina koji je u invalidskim kolicima, samo zato što nije dobio poziv za kontrolni pregled pa na isti nije mogao da se odazove. Kad je otišao u filijalu da podnese žalbu, rekli su mu da su svi predmeti upućeni za Beograd. Tako se vrši razmena. Rešenja za Beograđane, donose filijale iz unutrašnjosti, a rešenja za unutrašnjost, donose se u Beogradu. Kad se pogube dokumentacije, nema na osnovu čega da se isplaćuju penzije, a nema ni od čega.

Ukinuta je penzija i pedijatrijskoj sestri, psihijatrijskom bolesniku, jer je „Komisija“ koju su činili psihijatar, fizijatar i naročito neophodno prisutan pneumoftiziolog S.Dragićević, zaključila da psihijatrijski bolesnik može bez ikakvih problema da daje terapije deci, osim naravno deci tih istih članova Komisije, te da kod pedijatrijske sestre gubitak radne sposobnosti ne postoji. Pošto je tuberkuloza u Srbiji odavno iskorenjena, Fond PIO je prihvatilište za pneumoftiziologe, koji nigde ne mogu da se zaposle. Oni su najpodesniji za rad u nezakonitim postupcima i za davanje uslužnih nalaza, naročito kad veštače ono o čemu pojma nemaju.

Na osnovu do sada izvršenog uvida u nezakonite i uslužne nalaze lekara veštaka, mogao se steći utisak, da se upražnjena mesta bivših invalidskih penzionera, pripremaju za regrutovanje novih psihijatrijskih slučajeva, obzirom da je direktor Sektora za veštačenje, psihijatar Aleksandar Milošević već izračunao koliki će broj novih invalidskih penzionera biti potreban, kako bi se cela Srbija proglasila ludom. Urnebesna tragedija je vizionarski film, u čijem nastavku glumimo svi zajedno, s tim što trenutno glavne uloge imaju invalidski penzioneri.

Pružajući logističku podršku i pravni osnov za filmsku pljačku invalidskih penzionera, stavljenih van zakona, direktor Sektora za ostvarivanje prava Vladimir Stanković je:

1) suspendovao prelazne odredbe Zakona o PIO, i to član 218.stav 1., koji glasi:
„Korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranjakoji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, ta prava ostvarili po propisima koji su bili na snazi do tog dana a koja su utvrđena ovim zakonom, imaju ta prava i posle tog dana, u skladu sa propisima koji su važili do početka primene ovog zakona“,
kao i odredbe člana 240.stav 2. istog zakona:
„Nalazi i mišljenja organa veštačenja na osnovu kojih su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, priznata prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu invalidnosti, mogu se preispitivati po službenoj dužnosti u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.“ (preciznije do 9. aprila 2008. godine).

2) suspendovao zabranu retroaktivnog važenja zakona time što je dozvolio vršenje kontrolnih pregleda, po članu 96. navedenog Zakona, kod korisnika penzija koji su to pravo ostvarili u vreme važenja starogzakona.

3) suspendovao Zakon o opštem upravnom postupku i ovlastio organe veštačenja, da bez zaključka o ponavljanju postupka, isključivo pozivom na kontrolni pregled pokreću ponavljanje upravnog postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem. To bi bilo potpuno isto, kao kad bi sudski veštak, nezadovoljan presudom, koju je doneo sud, bez akta o ponavljanju postupka, poslao poziv strankama da im on lično presudi

4) suspendovao propise o nadležnosti, iako se nadležnost ne može ugovarati međusobnim sporazumom službenih lica pa bio to i direktor Sektora za ostvarivanje prava.

Iz ovoga je jasno da se u Fondu zloupotrebe ne preispituju, u Fondu se zloupotrebe vrše. U kontinuitetu, javno i sramno, na očigled stručne, penzionerske, pravosudne, skupštinske, sindikalne i kompletne javnosti.

S obzirom na nezainteresovanost nadležnih organa i javnosti za stanje u Fondu PIO, Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava, još 2010. godine proklamovao je nepoštovanje Upravnog suda i zabranio izvršenje sudskih presuda, a Ministar Vulin poslao poruku da uprkos svim nezakonitim radnjama i aktima, nijedno rešenje Fonda ne sme da padne na sudu.

Čeka se samo zajedničko saopšenje Stankovića, Miloševića i Vulina:

„Posao je obavljen, Fonda više nema !!! “

adv. Zorica Tršić