30 Jan Nove afere po starim metodama Fonda PIO

Pre ravno 2 godine, 9.02.2013. godine, portal “Novinar.de” objavio je tekst u kome sam na osnovu ličnog iskustva u zastupanju oštećenih penzionera, opisala na koji način se vrši ukidanje pravosnažnih rešenja radi prenamene sredstava namenjenih za isplatu penzija, ali i osnovanu pretpostavku da će masovna oduzimanja penzija, biti stalan proces, koji će se pokretati periodično, pod parolom “borbe protiv korupcije”. Da je Direkcija fonda generator korupcije i komitet za afere, dokaz je i najnovija vest o zloupotrebama staža, pa sad valja očekivati, još jednu akciju ukidanja penzija, ovog puta starosnih.

Po analogiji sa “Vulinovom” revizijom u kojoj je povod bio navodno Čume, a potencijalne žrtve 300.000 invalidskih penzionera, koji se razbojnički pljačkaju na osnovu neizvršenih kontrolnih pregleda i falsifikovanih nalaza navodnih veštaka, sada ćemo biti svedoci masovnog ukidanja starosnih penzija, po već poznatom i uspešnom metodu, proglašavanja penzionera za kriminalce. Tako da će svi oni, koji su se radovali ukidanju invalidskih penzija, uprkos tome što se time urušava pravna sigurnost, imati sada pozorište i to u svojoj kući.

Najnovija afera međutim trenutno za organizatore ima mnogo važniji cilj nego što je pljačka penzionera. Afera se javnosti plasira upravo u vreme, kada niko ne zna tačno koliko hiljada Beograđana, očekuje ispunjenje obećanja da će do Nove, sada uveliko stare 2015. godine, dobiti rešenja za penzije.

Afera se plasira umesto očekivane isplate penzija, kao vrhunac cinizma direktora filijale Beograd, koji je ubeđen da su Beograđani, zaboravili na koji način je organizovan “Moravac” i kako su proglašeni kriminalcima, jer su sredstva, koja su uplatili po Uputstvu i u iznosu, koji je filijala Beograd odredila za otkup staža, potrošena za druge namene, pa im se penzije ne mogu priznati.

U naivnom ubeđenju da će mu i ovog puta poći za rukom da obmane Beograđane, tempirao je aferu, baš u vreme, kad treba da počne isplata po rešenjima, koja su viđena kao urađena do Nove, ne znam koje godine. I pošto nema rešenja i nema isplate, a strah od organizovanog dolaska gladnih i prevarenih ispred njegove kancelarije, ledi mu krv u žilama , setio se spasonosnog rešenja. Slamka spasa nalazi se u raskidu sporazuma, koji je zaključen između direktora filijale Beograd i osumnjičene radnice, kojoj je u vršenju zloupotreba velikodušno direktor ponudio sporazumni raskid radnog odnosa umesto podnošenja krivične prijave. I ne samo da je sporazum velikodušno ponuđen i velikodušno prihvaćen, već je i u medijima objavljen, jer javnosti više ništa što dolazi iz Fonda, ne može da bude začuđujuće pa ni trampa krivične prijave za raskid radnog odnosa.

Kako je sporazum  zaključen radi zaštite viših interesa, tako je iznenada raskinut zbog još viših interesa, bacanja prašine sa visine, direktno u oči podnosiocima zahteva za penzije, po proteku svih rokova za okončanje postupka i donošenje njihovih rešenja. Tako će da slušaju laži o aferi umesto da primaju rešenja o penzijama.

Čeka se samo izjava za medije Vladimira Stankovića, direktora Sektora za ostvarivanje prava u Direkciji fonda, u kojoj će sve osiguranike Beograda, koji su zahteve za starosne  penzije, podneli u prošloj i pretprošloj godini, optužiti za pokušaj prevare Fonda, jer su u zahtevima naveli da imaju 65 godina, a sada već imaju po 66 i 67 godina, zbog čega će Fond podneti krivične prijave protiv takvih osiguranika i istovremeno tražiti od njih lično da  uplate doprinos za onoliko meseci, koliko budu čekali na donošenje rešenja.

Ne mora odmah i u jednokratnom iznosu. Može i po dobijanju penzije, kroz godinu dana, u ratama i odbijanjem za 1/3 do kraja života.

Ova situacija, može se tumačiti na dva načina. Kao organizovani plan, Fonda da se odugovlačenjem postupka za priznavanje prava, spreči blagovremena isplata ili kao totalna nesposobnost i nekompetentnost direktora filijale za Grad Beograd da organizuje uobičajen rad filijale i sprovede propisani postupak, zbog čega svojom nesposobnošću prouzrokuje štetu prevarenim osiguranicima i nepovratno ruši i ruži ugled, nekada po visokom kvalitetu rada i ažurnosti poznate ustanove.

Ako Grad Beograd, toleriše činjenicu da Filijala za grad Beograd ne vrši zakonom poverenu funkciju i da prvi put u istoriji svog postojanja, svoje predmete upućuje na rešavanje u filijale po Srbiji, koji imaju mnogo lošije uslove i mnogo manje radnika, onda glavnom gradu nije ni potrebna filijala za PIO, pa je treba pretvoriti u muzej u kome će se kao eksponati izložiti rešenja iz perioda pre postavljenja Ivana Todorovića za direktora, kako bi posetioci mogli svojim očima da se uvere da su se rešenja o penzijama donosila u zakonskom roku od 60 dana. Slovima šezdeset dana, a ne šesdeset meseci. I to bez pomoći drugih filijala i bez izmišljanja afera.