25 Jan Lažni Moravac ili lažne optužbe Fonda PIO

Direkcija Republičkog fonda PIO je jedini organ, koji se za svoju potpunu nezavisnost i autonomiju, izborio zahvaljujući brojnim, učestalim i masovnim aferama. Od juna 2001. godine tj. od prve afere invalidskih penzija, nevešto organizovane odmah po dolasku demokratskog kadra u Fond do danas.

za portal Novinar.de tekst je napisala advokat Zorica Tršić, 09. februar 2013. Tekst prenosimo u celosti.

***

Direkcija Fonda PIO je kroz brojne afere invalidskih penzija usavršila metodologiju, kojom se penzioneri dovode u ropsku zavisnost od administrativne birokratije Fonda PIO.

Nezakonito ukidanje penzija, nezakonito odbijanje opravdanih i na zakonu zasnovanih zahteva, neosnovano upućivanje neukih i ojađenih penzionera na upravne sporove, bez obzira što se pravo može priznati još u prvostepenom postupku, sve se pravda zaštitom interesa Fonda. Interesi Fonda, ugroženi su kriminalnim aktivnostima lažnih invalidskih penzionera, pa je administracija Direkcije Fonda, proglasila sebe čuvarem tih interesa i prisvojila diskreciono pravo, da o zakonskim pravima penzionera odlučuje na osnovu ličnog utiska o poštenju podnosioca zahteva.

Nepoštovanjem zakona, nepoštovanjem suda i neizvršavanjem sudskih presuda, Direkcija fonda pokazuje da otvoreno radi na stvaranju totalne pravne nesigurnosti ne samo 1.700 000 penzinera, već svih građana Srbije, kao osiguranika i obveznika doprinosa za PIO i članova njihovih porodica.

Ravnodušnost sa kojom Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, (kome je Zakonom o PIO, poveren nadzor nad radom Fonda), posmatra urušavanje sistema PIO, potpuno je neobjašnjiv, naročito od 2009. godine, kada je resor za PIO, po koalicionom sporazumu, preuzeo PUPS. Tada su na rukovodeće položaje u Fondu i u Ministarstvu postavljeni kadrovi, sa iskustvom u radu upravo na poslovima ostvarivanja prava iz PIO.

Ova činjenica ulivala je nadu potpuno obespravljenim korisnicima penzija, u prethodnom periodu, da će se umesto nalozima, tajnim instrukcijama i dogovorima za svaki konkretan slučaj, upravni postupak najzad sprovoditi kako je to uređeno pozitivnim propisima. Široko rasprostranjenu praksu odlučivanja po slobodnom uverenju, prekinuo je gospodin Slobodan Zdravković, koji je dolaskom na mesto direktora Direkcije fonda, pokušao da uvede red u nered, zakonitost u bezakonje i poštovanje stranaka umesto ponižavanja ličnosti.

Nakon odluke ovog mladog i odlučnog čoveka da podnese neobrazloženu ostavku, bilo je jasno da je video sa kim ima posla i da nije želeo da učestvuje u namernom stvaranju haosa i anarhije. Penzionerima je po promeni direktora Fonda, odmah pokazano da su lišeni ne samo upravnih već faktički i građanskih prava. Realizacija ideje o aferi lažnih penzija, kao osnov za organizovanu pljačku penzionera, mogla je odmah da se nastavi. Ova značajna i atraktivna aktivnost, koja se u Fondu zove Upravljanje aferama i finansijski efekti, ne može se zamisliti, bez saradnje sa medijima, koji izveštavaju o spremnosti Fonda da sarađuje sa policijom i tužilaštvom na zajedničkom poslu, suzbijanja kriminala i borbi protiv korupcije.

Ekipe inspektora u pretkrivičnom postupku, sa olakšanjem prihvataju saradnju, koju Direkcija nudi ovim organima, istovremeno sa podnošenjem krivične prijave. Imajući u vidu da se radi o sistemu nerazumljivih propisa i glomaznom, potpuno zatvorenom i otuđenom državnom aparatu, a da stručnu pomoć pružaju “ekspertske komisije” ili pojedinci imenovani zvaničnom odlukom Direkcije fonda, ova pomoć se prihvata sa izuzetnim olakšanjem i sa poverenjem jer dolazi od drugog po veličini i značaju državnog organa. Predubeđenje da dokaze priprema i dostavlja ekspertski tim Fonda, dovodi do neminovnog nekritičkog prihvatanja svih dokaza, koje Fond uputi ovim organima.

Nikome ni na pamet ne pada da će svi koji budu uključeni u postupak, po bilo kom osnovu, kao optuženi, kao svedoci, kao članovi komisija, uključujući tu i službena lica u pretkrivičnom i krivičnom postupku, pa i sudije, biti zloupotrebljeni od strane jedne grupe lica Fonda, koja je nekoliko meseci ranije, već osmislila projekat, po kome će se afera odvijati, kao i procenu finansijskih efekata, koji će nastaviti ukidanjem hiljada penzija, pozivanjem na aferu, a bez ijednog zakonskog razloga.

Drskost sa kojom ovlašćena lica Direkcije fonda, realizuju projekat, može se objasniti potpunom sigurnošću, da niko neće da posumnja u pozadinu “borbe protiv korupcije”, naročito kada je to kao uslov za članstvo postavila Evropska unija. Ovaj mamac je 2005. godine, bio toliko primamljiv da mu niko nije odoleo. Svi su se upecali, a samo je Direkcija fonda dobila celokupan ulov i to u mutnom.

Ulov se meri milionima evra obračunatih na osnovu desetina i stotina hiljada ukinutih penzija, na području celog Fonda. Samo je u filijali Smederevo, dnevno ukidano po više desetina rešenja, sa danom donošenja akta o ukidanju, što znači bez prava na žalbu. Pravo na penziju kao stečeno i Ustavom garantovano pravo, filijala Smederevo je ukidala zaključkom, umnoženom na kopir mašini, po usmenom nalogu .

Ovi falsifikovani zaključci, proglašeni su materijalnim dokazima i na njima  je zasnovan krivični postupak 2005. godine i zbog takvih dokaza, taj postupak još traje. Pritisak pojedinih poslanika, da se postupak afere penzija ubrza i okonča, umesto na sud treba usmeriti na Direkciju fonda PIO i zatražiti izveštaj o presudama Upravnog suda, kojima su svi ovakvi zaključci poništeni, kao nezakoniti. Direkcija fonda PIO će sada pružiti podatke, bez problema, jer više nema apsolutno nikakav interes za dalju borbu protiv korupcije, niti predrasude da su lažnim dokazima dovedeni u zabludu istražni organi i tužilaštvo.

Uostalom, misija Fonda u borbi protiv korupcije, usmerena je isključivo na “zaštitu interesa Fonda”, a ne na zaštitu ugleda policije i tužilaštva na području jedne filijale.

Fond policiji namerno pruža lažne dokaze, a policija Fondu, nesvesno daje legitimitet da nesmetano manipuliše sredstvima korisnika penzija. Veštom manipulacijom Fond je sve korisnike invalidskih penzija proglasio kriminalcima i stvorio kod javnosti odvratnost prema ovoj kategoriji, upravo zbog toga da se svako ko bi ustao u zaštitu prava invalidskih penzionera, proglasi kriminalcem. U tome su, izuzetno dobro osmišljenom medijskom kampanjom u poslednjih 10 godina zaista uspevali.

Međutim, kako su se eksperti za penzijsko osiguranje pobunili zbog neravnopravnog položaja i zatražili da se po ugledu na invalidsko osiguranje, organizuje afera staža ili će javnosti otkriti da su prethodne afere, isključivo paravan iza koga se upravlja velikim novčanim tokovima i enormno uvećava bogatstvo protagonista borbe protiv korupcije, to je na brzinu organizovana afera folklornog staža, sa svim elementima kompromitovanja starosnih penzionera i na potpuno isti način kao kod invalidskih. Naravno uz obaveznu saradnju sa policijom i tužilaštvom i kroz redovno izveštavanje medija o toku postupka i ukidanju starosnih penzija.

Za one, koji se sećaju na koji način su započele prethodne tri invalidske afere, moći će da napravi paralelu i proceni da li su afere slučajne ili dirigovane iz jednog centra.

Politika je 20.11.2011.godine objavila tekst “Za lažni Moravac, bez penzije”, a povodom najnovije u nizu afera Republičkog fonda za PIO, poznatoj po radnom naslovu ” folklorni staž”. Sagovornik “Politike” bila je Dragana Kalinović, direktor Direkcije fonda PIO, od koje su čitaoci mogli da saznaju, da je osporeno 1.450 rešenja o priznavanju staža, ostvarenog kulturno-umetničkim angažovanjem. Čitaoci su obavešteni takođe, da Fond neće snositi odgovornost za propuste, jer službena lica Fonda nisu posumnjala u verodostojnost isprava, koje su bile zasnovane na izjavama svedoka, ali će zato, podnosioci prijava na osiguranje, koji su igrali u KUD-u, preduzeće ili odgovorno lice u firmi, osim oduzimanja prava na penziju, biti kažnjeni kaznom od 2.500 do 800.000 dinara.

Prethodno 5.03.2011. godine, Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava u Direkciji fonda, za isti list je izjavio da je pregledano 2.000 rešenja, a da je procena da je potrebno pregledati 5.000 rešenja od čega se 1.700, odnosi na folklorni staž. Direktor nijednom rečju ne pominje na čemu je zasnovana sumnja, na osnovu čega su izvršene procene, niti otkud masovno istovremeno podnošenje više hiljada istovetnih zahteva za utvrđivanje svojstva. Ova pojava je zaista začuđujuća, obzirom da osnov za ovo pravo, predstavlja Ugovor o sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je na snazi od 1980. godine. Naglo interesovanje za staž, po ovom Ugovoru, ne može se nikako drukčije objasniti, nego inicijativom Direkcije fonda i planom da na ovaj način dođe do sredstava za nenamenska trošenja.

Nijedna filijala, pa ni filijala za grad Beograd, nije mesto odlučivanja, jer je odlučivanje centralizovano i strogo kontrolisano od strane Direkcije. Iako se ne zna čija je ideja o dokupu staža, odnosno utvrđivanju svojstva osiguranika, po samoj organizacionoj strukturi Fonda, realizacija ove ideje morala je krene od Direkcije.

Čak i da ove pretpostavke nisu tačne, nesporna je činjenica da su zahtevi estradnih izvođača, podneti u skladu sa zakonom i Ugovorom iz 1980. godine i da su doneta rešenja bila punovažna i pravosnažna. Ma koliko građani Srbije bili apatični i potpuno ravnodušni prema inflaciji afera u Fondu PIO, kao obveznici poreza i doprinosa morali bi da znaju da su afere organizovana aktivnost na najvišem nivou, radi otimanja njihovih sredstava i da je njihova građanska dužnost da zaštite svoja sredstva. Grupa referenata ni u jednoj filijali ne može da organizuje priznavanje staža i donese hiljade rešenja, a da se to uradi bez znanja Direkcije.

Dakle isti “komitet za afere”, koji je organizovao najpre masovno penzionisanje radnika, da bi se privatizacioni vlasnici oslobodili obaveza iz socijalnog programa, organizovao je i masovna ukidanja invalidskih penzija. Na isti način, ista grupa je došla na ideju da se populariše priznavanje estradnog staža, a zatim dala nalog da se rešenja ponište. O početku istrage obaveštavaju se mediji, a čim interesovanje za aferu počne da jenjava, Direkcija organizuje davanje izjava o borbi protiv korupcije i pretnjama krivičnim gonjenjem.

U tom cilju dana 28.12.2012. godine, ovlašćeni zastupnik Fonda, takođe za “Politiku” ničim izazvan, citira odredbe krivičnog zakonika i zaprećene kazne do 10 godina zatvora za oštećene penzionere. Invalidskim penzionerima je prećeno hapšenjem, oduzimanjem penzija ili pak nuđeno produžavanje prava na penziju za lažno optuživanje nepodobnih lekara.

Posle ovakvih izjava u štampi, svi građani u jednom uređenom sistemu pravne države, a ne samo oštećeni, tražili bi zvanično mišljenje nadležnog ministra, zbog očigledne pravne nesigurnosti i zbog štete pretrpljene radom državnog organa. Moralna obaveza Ministra je bila da se povodom problema estradnog staža obrati javnosti i iznese mišljenje kao rukovodilac organa, nadležnog za vršenje nadzora nad radom Fonda. To se nije dogodilo, kao što se nije dogodilo da se povodom optužbi da su oštećeni penzioneri prevaranti, oglasi Udruženje penzionera Srbije ili neki od vođa političkih partija, kojima su prava penzionera u vreme izborne kampanje preča od rođenih sinova. Nakon tekstova u ”Politici” poznavaocima stanja u Direkciji Fonda bilo je jasno da se radi o još jednoj obmani, smišljenoj u istoj kuhinji Direkcije fonda.

Ako je verovati izjavama u “Politici”, Fond PIO neće tražiti povraćaj sredstava, uplaćenih na ime penzija, bez obzira što se radi o navodno lažnim dokazima pa se osnovano veruje, da su eksperti Fonda procenili da je dobit od kamata pripisanih na sredstva uplaćena za dokup, veća od iznosa isplaćenih penzija po rešenjima za folklorni staž. Nema sile koja bi naterala Fond da odustane od zahteva za povraćaj sredstava, osim u slučaju da postoji opasnost od otkrivanja tokova novca i nenamenskog trošenja.

Bez jasnih podataka ne može se baviti kalkulacijama o visini uplaćenih iznosa na ime dokupa staža, ali prema iznetim podacima u “Politici”, lako je izračunati da se radi o desetinama i stotinama miliona dinara u zavisnosti od broja lica koja su dokupila staž, a obzirom da je za godinu staža uplaćivano 40.000 dinara. Ako se Pandorina kutija lažnih afera Fonda otvori, a dolazi vreme, onda će tu biti najviše posla za veštaka finansijske struke. Jer afere nisu kreirane da bi se ukidala zakonita rešenja, već da bi se sredstva namenjena za isplatu po tim rešenjima plasirala kod poslovnih banaka radi ostvarivanja dobiti.

Ova afera, kao i sve buduće, koje se Fond usudi da pokrene radi prikrivanja organizovane pljačke poverenih sredstava, lako će se prepoznati, ako se osim pravnog sektora obavezno pažnja fokusira na finansijski. Po izjavama ovlašćenih lica Fonda , čitalac bi mogao da zaključi, da račun Fonda, na koji se sredstva slivaju izgleda niko ne kontroliše, pa Sektor za finansije Direkcije fonda, nema saznanja o prilivu stotina miliona.

Služba matične evidencije, takođe nema saznanja, da je registrovano desetina hiljada godina staža, a stručna služba Fonda zadužena za upravne, analitičke, finansijske, administrativne, tehničke i druge poslove nije imala pojma da je Zakonom o PIO, zadužena da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava.

Od uvažene gospođe Dragana Kalinović, kao dipl. ekonomiste, očekivalo se da objasni, na kom računu leže sredstva od dokupa, kako se koriste i da li se po osnovu tih sredstava očekuje prihod, na osnovu koga bi se isplatila šteta u slučaju da Upravni sud poništi rešenja o brisanju svojstva osiguranika. Interesantno da to pitanje nije zavređivalo pažnju, iako je bilo jasno i pripravniku da će Upravni sud poništiti rešenja.

Kako pomoćnik direktora Fonda Vladimir Stanković, ne priznaje zakone i sud ove države, te verovatno nije našao za shodno da u “Politici” objasni kako će se problem dalje odvijati.

Ako tužioci u sporu smatraju da je ovaj problem rešen donošenjem prvih 310 presuda u njihovu korist, što je nedavno objavljeno u štampi, grdno se varaju. Obzirom da novčane tokove sredstava Fonda niko ne kontroliše, to se može lako dogoditi da se zbog oročavanja nekoliko stotina miliona na rok duži od trajanja upravnog spora, upravni spor ponovi, ne dva, nego šest i sedam puta.

To što je Upravni sud u nekoliko stotina predmeta doneo presude, kojima je poništio rešenja Fonda zbog nepravilnog i nezakonitog rada, nikako ne treba da zavede srećne tužioce i stvore lažnu nadu da će se ukinuta prava ponovo uspostaviti. Moraju da budu spremni na fizičko, psihičko i materijalno iscrpljivanje od nekoliko godina jer Fond je pred bankrotom, a Strazbur nije blizu, kao što se čini.

Ko u to ne veruje, ubrzo će se uveriti, osim ako se estradni umetnici masovno organizuju i pokušaju da se na taj način zaštite od pljačke organizovane u centru organa, osnovanog njihovim sredstvima doprinosa.

Zorica Tršić, adv.